Dakle:

“Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok,

mesto njega, rumeno teče!“

 

Tu je psihološka klackalica...!

Za duhovni rast

u ovo smutno doba.

Problemi i neprijatnosti

izviru na sve strane.

Sa svih strana.

Kako da kažem da ih nema,

kada ih ima?!

I kako da kažem da ih ne vidim,

kada ih vidim?!

I još više - moram da ih rešavam!

Moram da se opredeljujem!

Neće niko umesto mene.

Da podmetne leđa.

Ili obraz.

 

Ali:

“Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok,

mesto njega, rumeno teče!“

 

POSTOJI NEKA LEPOTA

NEGDE U SVETU.

POSTOJI IDEJA LEPOTE,

U MOJOJ SVESTI.

I ja hoću da svoju svest

usmerim ka toj lepoti,

da svoju svest ispunim

tom lepotom.

U svim pauzama

svog života,

između uočavanja

i rešavanja problema,

hoću, baš hoću,

da mi bude bolje i lepše,

bar tu, unutra!

 

Malo li je?!