Slika je ovo moja od sutra

 

            misao da možda kasno će biti

                 da nisam dovoljno rekla

                        koliko volim

                     da nisam izrekla

                  šta imam šta osećam

               

                   možda govor zanemi

                 možda razuma ne bude

                 zato ću sada svima reći

           hvala za sve oprostite opraštam

                 volim i volela sam ljude

 

                  I dok zagledana u Nebo

          bez misli i želja iz oka suze poteku

                         neću ih brisati

                      brišu se suze tuge

                       to su suze radosti

           sećanje na današnje dane zrelosti

     kada sam Te volela i dane moje mladosti

 

                              A Ti

     kad praunuku budeš životnu priču kazivao

              molim ne zaboravi pomenuti

                  da bila jednom je žena

                   koja Te je mogla voleti

              ni ruku Ti dodirnula niti videla

                      ni takvu želju imala

                   a srce Ti svoje podarila

 

             Ako se sećanje na mene izbriše

                  na uho mu školjku stavi

              ona će mu ispričati priču sama

                     koju zapisah u moru

                    o meni o Tebi o nama