Jutro mi leži,još mokro na dlanu

odlazim,sa snom u očima

radujem se novom danu

slutnje ostavljam noćima

 

Na grani promrzao vrabac pjeva

iz grma se kos javlja

niz oluk se kiša slijeva

jutro me,novo pozdravlja

 

Novu nadu nosim u duši

da ćemo se opet sresti

ko da nikad razdvajali se nismo

naići ćeš na nekoj,izgubljenoj cesti

 

Biti ćeš možda samo sjena

ali ja ću ipak znati

jer zadrhtat će mi zjena

ruku ćeš mi svoju, u tišini  dati

 

Ništa nećemo reći

naša duše,same će se naći

radovat ćemo se iznenadnoj sreći

tvoje će srce moje pronaći

 

I krenut ćemo skupa

na neke nove pute

mariti nećemo, što sjećanje vreba

poletjeti ću sa tobom,

u visine što se slute..

čekat ćeš me na oblaku,povrh neba..