Svako vreme ima svoju boju
malo farbi a vremena razna
nagadjati kad je bolje bilo
to su samo preklapanja prazna
Od coveka do coveka
i od veka pa do veka
ponesto se i promeni
ne bas mnogo, blago meni
Svako vreme zuri svome kraju
malo zuri, malo i ne zuri
nagadjati kad ce kraj da dodje
to je isto k'o kad slepac zmuri...
K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor
O, dobra noc, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo
Da l' to bese cast?
sinjel maslinast...
Znam, ona spava sad
i mozda ponekad
predgradjem njenog sna
proseta ludi desetar
Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oci carne, ispred kasarne
Njenima nisam bio po volji
vazno im bilo odakle su moji
zasto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, cestit soj
Njen me je baba
uz'o na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam
Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, cica,
ja sam svoj
Od stare Kanjize,
pa malko nanize,
gde Tisa uspori,
dici cu salas na bregu
Mozda im pobegne
kad zito polegne,
kad se jarebice legu
mozda kad sneva,
meni dospeva
Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala masala
Ne volim kad me
uzmu na nisan:
da l' sam od njinih
il' bas i nisam
Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slucaj,
jos uvek samo svoj...
Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen
zagledan u casu preduboku
bio mi je stran i naizgled normalan
al' tad mu spazih
odraz meseca u oku
On me oslovi pa kako idu poslovi
ma idu, progundjah, u vrazijeg vraga
na to on planu naprsno
odmeri me sablasno
nemate vi pojma, braco draga
Ne znas ti sta znaci ubiti grad
ne znas ti bauke kaljavih rovova
ne znas ti sta znaci spavati sad
kad sklopim oci nista osim tih krovova
Kada sklopim oci nebom naidju mobe
zamirisu gostinjske sobe
nebom svadba odzvanja
kada sklopim oci nebom promicu lica
zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja
Zverko ludila, sto si se probudila
crni ti je princ poljubac dao
al' necu se stideti
sto Boga necu videti
jer to i nije Bog kojeg sam znao
Ne znas ti, nema oslobodjenih
svaku tisinu mi granata prosara
spasen je taj prvi pogodjeni
a svi su drugi vecni taoci kosmara
Kada sklopim oci nebom naidju ladje
zvona, lavez, komsijske svadje
miris svezeg oranja
ali kada svane vetri s reke zacvile
zar to tuze vodene vile
dunav tamjan odranja
Cesto ljubav tako prolazi
neosjetno preko veceri
u svetloplavom bojom usana
hladan pogled iznad ramena
i opreznost do novog susreta
Ne trudi se da budes jedina
ne trudi se da budes jedina
mrtva lica vladaju
jezikom rijetkim, ne razumljivim
i tu nema mjesta za tebe
A kad suze igraju
razlozi se povlace
pred iskusenjem
da se zaboravi
i da borba nikad ne
ne ugasi proljece
u tvom srcu
i da uspijes bez mene
Srastanje, krivo srastanje
Budnosti nikad dosta
gospodjice od tri pedlja
na krivinama zadnji
vagoni ludjacki tresu
i mnogi prazne crijeva
zaboravljajuci stid
a oholost, nekad sudjena
da bude vrlinom
splasnjava na ocigled
i smrdi nadaleko
I nitko nema snage
da odagna propadanje
i nitko i ne pokusava
da bude vise od hladne zelatine
koja laprda medju krajnostima
kao rijetko govno
dok svi tvoji
besprizorni usrecitelji
i samozvani stovaoci onog
sto ne razumiju
I svi tvoji placeni nitkovi
dousnici i sjecikese
i svi tvoji mutavi
urlatori zvucnih titula
hrabro spletkare zasticeni
lopovskim kodeksom
koji stiti vjernike od zarazenih
a svaku duhovitost
uvijek i na vrijeme
efikasno lijece u samom zacetku
Pa kakvo ime da ti damo
gospodjice od tri pedlja
krivo srastanje gospodine
krivo srastanje
kao kad bogate prose za miraz
A talon nose ruzni i opaki
s necuvenom moci
da tjeraju sto zazele
mnogo ih je i strasno galame
obicno razbiju sva ogledala
na koja naidju
da ne ostane ni
pomen na ljepotu, yes
Ja sam rodjen samo zato da budem sonjo
da me sutiraju naokolo kao zvijer
da me svaka kreatura gazi posto joj se digne
i da glupo prozivim svoj vijek
Ja sam sitna varijanta u ovo profitersko vrijeme
od pocetka pa do kraja malerozan broj
ja sam glavna atrakcija ulicnog spektakla
uslagirana konstanta sa rupom na mozgu
Gledam kako prolaze djecaci
oni ne razumiju svoj svijet
slusam kako balave izmedju sebe
zivo im se jebe za sve
Uradi nesto za svoju savjest
ne misli da si sam
kreni ostro uzmi stvar u ruke
zaboravi na strah
Toliko zena koje traze tvoju pomoc
toliko zena koje sanjare
toliko zena koje uzdisu tiho
ludnica je oko nas
Uradi nesto za svoju nervozu
smiri drhtanje
budi kao valentino
ne kolebaj se
Nema vremena za bolju buducnost
nema vremena da predahnes
nema vremena da zivis jos jednom
nitko vise nije mlad
Refren
Ma hajde, mrdni vec jednom
ma hajde, pokreni se
ma hajde, ucini nesto
ma hajde
Uradi nesto to je tvoja duznost
mnogo toga znas
nisi glupan takvih i suvise ima
ne ocajavaj
Pljuni na svoju facu i postani covjek
nek' se cuje i tvoja rijec
pljuni na svoju facu, pljuni u oci
ne zabusavaj
Refren
Uradi nesto za samoga sebe
nesto veliko
cuvaj muda zauvijek i svuda
drmaj zestoko
Zatvori prolaz za trule moraliste
zatvori prolaz za rogonje
zatvori prolaz za feministe
zatvori prolaz za sve
Sretni znamen za moju malu
tri dana sam proveo s njom
cesta dugacka, ravna, ne vidis joj kraja
samo tragovi puta na mome licu
Lazni mir nedeljnog jutra
sugavo je dolje, na dnu
mnogo fraza, mnogo snova u njenoj glavi
i nista od zelje da se za zivot bori
Punom brzinom krvare egzercisti
zahuktali stroj na liniji smrti
tesko je zivjeti mirno sa svojom boli
svejedno da li je macka crna ili bijela
Kako da ne mislim na sive eminencije
nevidljive ubojice efikasnih ruku
kako da ne cujem njihove usne
dok mi sapucu
ti si moj, ti si moj, ti si moj
zajebi film, budalo jedna
Zvao sam telefonom moju malu
jutra su stvorena za to
htio sam da mi kaze nesto lijepo
nesto kao volim te
Kucaj prije nego sto udjes
tajna su vrata podzemnih voda
kucaj prije nego sto udjes u njenu sobu
jer tajna su vrata podzemnih voda
Tesko vrijeme za matore
prijatelju moj
na zidovima nasi tragovi
mi kruzimo k'o psi
Djevojke se ne obaziru za nama
njihove kose bude sjetu
dug je put do vjecnosti
i mi ga prelazimo sutke i u miru
Hej stari sjeti se
i reci mi nesto o njoj
hej stari plati gem
prijatelj si moj
Tesko vrijeme za matore
prijatelju moj
uloge su davno podjeljene
i svak' ide svojim putem
Tateki piju i saplicu dok pjevaju
zene ih zaobilaze na mah
klinci ih rasturaju zbijeni u gomile
oni pljuju glasno i urlaju kao zvijeri
Tesko vrijeme za matore
prijatelju moj
ljudi postaju nalik na kokosi
slabo vide i rano lijezu
A jutrom zure na kopanje
zbijeni u gomile duhana
dzepova usukanih od znoja dlanova
zalaze svuda i u sve guraju nos
Dolaze snegovi, ne vredi, sve
vise i vise mi smetaju studeni
u kosu me nezno k'o
sedefnu snalicu udeni
to mi treba, moj mali
zaklon ispod neba
Otkaci slepove, nanisani jutro
i pusti tu ladju da klizi
pronasli su Ameri sifru
za to, take it easy
lutko lepa, zrela se
breskva nebom cepa
Spusti svetla, oduzmi gas
smesnih stvari se bojimo
mislis da neko pita za nas
kao da ne postojimo
stavi misli u prazan hod
stresi zvezde k'o dudove
i polako nasuci brod na te
plisane sprudove, i sanjaj
Odlaze selice, leprsaju malena
jedra po nebeskoj pucini
taj odlazak gusaka uvek
me starijim ucini
put do raja, o zar je
uzvodno do kraja