Kada ti dajem da biraš između svijeta i mene, ti izabereš mene, ali se s tračkom žaljenja osvrneš na svijet.
Zbog tog tračka žaljenja mokar pas ti kaska za petama cvileći kao što cvile gladni i napušteni.
Onda ti zastaneš, pa mu udijeliš kost svoje pažnje.
Onda krenete zajedno, oboje veselo mašući repom.
A kad on zareži, ti opet zastaješ i zoveš me, uplašena.
Ne bi ga požalila da nisi za njim žalila.
Tvoja je sućut krinka tvoje želje.
Kad me jednom izabereš bez i tračka žaljenja, ničiji ti cvilež više neće potkupiti uši...
irida
bglavac
