Svijetli se dan na obzorju

tanki trak mraka još je tu

neće samo tako da ode

da nestane

drži me  u šaci

još sam njegova zarobljenica

misli su snene

fantazije prisutne

noćna stvarnost

još je sanjana

u njenoj sam vlasti

mašta se uzdiže

preplavljuje me

još spavajući

pomalo posrćući

krećem u nepoznato

radim prve korake u snijegu

još ničija noga tu nije kročila

korak napravim jedan pa drugi

te stope dokaz su

moga postojanja

stresam snijeg sa sebe

miriši na početak

novo je suncem

okupano jutro.

 

Nema više mraka

ispario je

sa svakim mojim izdahom

koji se puši kao dim iz lule

i korakom u  sve dublji snijeg

radim si put

novu stazu

njome samo ja hodam

sama ne znam kuda vodi

nemam nikog pitat

jesam li na pravom putu

nema mi druge

nego ići samo naprijed

povratak je nemoguć

vijavica je već

zastrla prve stope.