Tu noć svežu ja ne mogu vratiti,
Niti ću drage kad videti lik,
Niti pesmu slavujevu pratiti,
Njegov umilni baštenski klik.
Ta noć prolećna nestade umorna,
A njoj ne možeš reći: "Stoj tu".
Jesenja su vremena sad sumorna,
Kiša beskrajnih pritiska šum.
Grudi drage su pokrovom ovite,
Svoju ljubav zar grobu da da?
Al oluje je neće kišovite
Iz tog čvrstog da probude sna.
Svaka rodost je tako odjezdila,
Iz života mi nestade sreće,
Osećanja se hladna ugnjezdila,
Što je prošlo - vratiti se neće.