Ja još stojim pred Putem,

za koji se pitam:

"Kuda vodi ovaj Put?",

jer nema mi odgovora,

ni podrške ,sa "Magikusa",

u vezi sa stupanjem na Put,

u duhovno nepoznato.

Niko da kaže mi:

"Bravo, Manu, Majstore!"

Uzašli, Neuzašli, Stolarski,

(svejedno, kako da kaže,

ne marim za finese)

"Kreni, samo kreni,

mi smo u Duhu sa tobom,

kreni tim svojim čuvenim,

čuvenim Putem,

kreni, i šalji nam izveštaje,

kako je tamo,

kao se živi,

radi,

voli...!"

Ja još stojim i čekam

podsticaje sa "Magikusa",

a njih nema pa nema,

ne oglašava se Srce,

ne oglašava se Kap,

ni Eho, a Akrap se,

kako da kažem,

nešto kao malo,

možda kao malo naljutio;

urednica ne interveniše,

sa najvišeg magičnog mesta,

da po Pravilniku preseče:

"Ko ne podrži Manua,

na njegovom rizičnom Putu,

biće banovan,

u zakonskom roku...!"

A mrak se već spušta

sve gušći i gušći,

neumoljivi mrak,

koji mi dilemu goji.

Srećom, u pomoć mi,

u pomoć priskače

moje Više Ja,

koje Tamo negde,

iza svetlosnih visina,

gviri i prati me,

doručkuje neku,

kako mi se čini,

ne vidim od jednog zločestog,

a malenog Bićca Iluzije,

koje skače iznad mene,

i zaklanja mi Više Ja,

koje mi doručkuje,

svetlosnu kiflu,

sa svetlosnim jogurtom,

i između dva zalogaja

šalje mi topli pozdrav:

"Manu, prijatelju, brate,

pogledaj, pogledaj,

na sunčanu stranu ulice!"

Ovde su polje i rit,

nema, ah, nema ulice,

ali, k'o velim, da poslušam,

svoje Više Ja,

jer običaj je u mom kraju,

poslušati svoje Više Ja.

Okrenem se, spreman,

baš najozbiljnije, da se zapanjim,

kao panj u rano proleće,

oko kojeg procvale

ljubicice*, božur i bela kata**.

Kad tamo, uverite se sami,

ako ne verujete mojim rečima

pokupljenim sa najviših,

meni trenutno dostupnih

visina Mudrosti:

Sunčeve baklje stigle i u naš kraj!

Nije ih dosad bilo,

ne pamte ni najstariji u mom kraju,

da su Sunčeve baklje

stizale u rano proleće,

kad se bude i cvetaju:

ljubicice*, božur i bela kata**.

Kuda pobeći, dostojanstveno,

od Sunčevih baklji,

koje baš prete,

kao što rekoh ranije:

prete, da me, daleko bilo!,

psihički poremete,

a kako da onda, takav,

kako na Put da krenem?

Poslednji put pitam:

"Hoćete li me sada

podržati, na mom Putu?!

Il' ću neću ovo više da radim?!"

Ovo, sa duhovnim napredovanjem!

 

Legenda:

*ljubicica - pišem bez "č", da bih se umilostivio Ljubicici; jer se ona udaljila od mene, što zaključujem i po tome što već danima i mesecima ne lajkuje moje tekstove! A uželeo sam se njenoga lajka!

** božur i bela kata ne cvetaju u rano proleće, ovo je pesnička sloboda (licentia poetica)