Sreća
Jednom je sreća prošla pored mene
i toplim me svojim dirnula dahom
al' je tada tiho poput sjene
- nestala mahom.
Ja sam je gledala s čuđenjem i strahom
što više, za me bila je tuđa,
nisam ni znala u tom času plahom
- da mi se nuđa.
Samo je srce zadrhtalo moje
plamteći divlje, kucalo strasno
pružila za njom tad ruke sam svoje
- al' bilo je kasno.
I. B. Mažuranić