Sokakom detinjstva
Vidim slike ciste,
Neke izmenjene,
A druge me tiste.
Okrecene kuce
U roze su tonu,
Kao da se nadje
U ceskom reonu.
Mnoge oronule,
Ko predjasnji dvorci,
Kule zvrlje prazne,
Kucaju ih cvorci.
Nikad zavrsene
Ciglane palate,
Seljaku bi vazno
Da nebo dohvate.
Dodje vreme kriza
I prohtevnih snaja,
Pa i grubih svadja,
Sramotnog mog kraja.
Ne zbori se mnogo,
Vec nekuda beze,
Kolima projure,
U sanac se leze.
Nadjoh se u svetu
Izgubljenih dusa,
Sto uz vetar svira
Kad rakiju kusa.
Rike bih da pustim,
Niko nece cuti,
Samo sokak stari
Pod asfaltom zuti!
D.Meyer
bglavac
edin.kecanovic
