Šta god nocas da zapevam,
vuci ce na sevdalinku
Usnuo sam cobanicu
uplakanu u šljiviku.

Grom udari, planu seno.
Rasturi se stado njeno.
Zaplete se dim na uvojku.
Rece da se zove Bosna.
Cudno ime za devojku.

Nekom Drina tece desno,
Nekom Drina lijevo tece.
Ma sve da tece u dubinu,
Na dve pole svet da sece

Znam tajni gaz, moje lane
Most se pruži, gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
A po polju nikla zabrani,
Crne senke što se gnezde u ljudima,
Nadlecu me kao gavrani.

Nekada sam putovao po mjesecu,
Kroz vilajet pun hajducije
A sada me oci ljudske,
plaše više nego vucije.

Sto puta su prijatelji,
U molitvi pomenuti.
 Da l` ce mi se radovati,
ili glavu okrenuti?

Šta slagati? Šta im kasti?
Svet ne možeš, pesmom spasti.
Njine brige me, i nocas brinu
Dok se spremam na put kuci.
Na put kuci u tudinu

Svetom smo se rasipali k'o derdani.
Nosili nas nebom cilimi.
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi.

Nekad smo se bratimili po pogledu,

sluteci da isto sanjamo,

i bogu je prosto bilo,

krstimo l' se, ili klanjamo..