Senica, majušna ptica za zrnce prosa moli.
U strahu čeka, nada se dobroti?
Prhne, doleti, kljucne zrno, svom gnjezdu poleti.
Vrati se Senico ptico, za tebe ima još zrnja puno.
Čovek te voli. Svetliš mu jutro sivo i kada je veseo, tužan il sam.
Onaj ko sprema ti pasti, Bog neka mu dušu prosti
Zato, ne beži ptico Senico, u konačnoj ljubavi u Raju svi ćemo se sresti.