Moje jato leti na jug

U njima zov, sunce ih zove

Znaju šta ih čeka

Moja krila zakržljala,

Letovi su dalja prošlost krhke mladosti

 

Kažu treba početi iznova

Oči mi krvare, tijelo mi prljavo

Dužan i Bogu i narodu

Više narodu, manje Bogu

I na ritam srca dodajem riječi :

Ja više ne mogu,

Ja više ne mogu !!!

ha...al baš tada u meni bakho se nasmije

i kaže tiho(mada zna da smo sami)..

imam nešto za tebe...evo uzmi ne boj se...

jel sada bolje....ah ti ljudi ludi...

.....................................................................

......................................................................

čovjeku nije usud da se spozna do kraja

čovjek mašta,sluti,sniva

i tako u tom snu

bar za kratko biva bogom,gospodarom,ljubavnikom

a kad prhne taj san kao golub sa krova

čovjek se vraća..svome srcu od bezbroj želja,patnji,i strahova.