Još usta su mi tvojih puna
i tvoj je dlan u mojoj ruci.
U glavi,ko u klancu vjetar,
odjekuju tvog glasa zvuci.
Oprosti sada.Svršeno je.
Stid vreli nož u meni gasi.
U času koji konac sluti
ti križ moj teški vidjela si.
I premda uzaludnim žarom
još nada u snu gorjet znade,
taj koji kaže:nikad više,
taj još je stvarniji od nade.
A dan što ponovo se rađa
donijet će spokoj koji uze.
Sa usne skinut će gorčinu,
a s lica plamen tvoje suze.