U žutoj šumi račvala se dva puta,
   Tužan što ne mogu na obje strane
   Jer putujem sam, stajao sam dugo
   I gledao do kuda mi pogled seže
   Kako jedan nesta u gustome grmlju;

   I onda krenuh drugim, onim pravim,
   Možda mi je upravo tuda valjalo poći,
   Obraslim travom što čeka nove korake
   Premda nisam znao, ako pođem tuda,
   Koračat ću ipak uvijek istim putem,

   A toga su jutra oba puta bila prava
   Prekrivena lišćem nedirnutim, mirnim.
   Da, išao sam prvim još cijeloga dana!
   Ali svi mi znamo da staze nas nose,
   I ta sjena sumnje zvala me je natrag.

   Ovo ću vam s uzdahom jednom reći,
   Negdje nakon mnogo dugih godina;
   U šumi račvala se dva puta, a ja -
   Krenuh onim kojim se rjeđe išlo,
   I nakon toga ništa nije bilo kao prije.

   Robert Frost (Preveo Miloš Đurđević)