Krade se
beskrvna
zimska noć
duga i hladna,
ohola, sura
hodnikom bolnice
izvan grada
gde zamiru i
milost ištu ranjena
ljudska čula.
Poneki jecaj
i mir s' visina;
Udaljenu svetlost
kroz prozor
dozivam
Od života
to je sve.
Lelujaju senke
treperi tišina,
neko korača;
šapuce slutnja
u mislima,
nezvani gost
il samo zma..
S molitvom
zanemelom na
usnama
osluškujem
srce...
Prolazi noć...
bglavac
edin.kecanovic
