Pričala sam danas Bogu o tebi...

rekla sam mu da me ne voliš ni malo...

Rekao je - da me zaista poznaješ, tako sudio o meni ne bi,

pomilovao mi kosu, osnažio srce... jer je na tren stalo.

 

Pričala sam mu o tebi pola dana...

Razgovaraj sad s njim ako želiš znati što sam rekla...

Niz lice se otkotrljala samo jedna suza slana,

sporo i teško... poput žerave je pekla.

 

Rekla sam mu sve što nikome ne bi',

rekla sam sve što nikom drugom ne smijem odati...

Uzeo mi je jastuk iz ruku, rekao da prestanem misliti o tebi,

pomogao mi je ustati, obrisati suze, nastaviti hodati...

 

Iz srca mi je, nježno, izvukao strelicu,

iscijelio odmah i ranu što je ostala iza nje,

ponudio mi svježeg voća zdjelicu

i rekao - sve je u redu... baš sve...