Potrajaše nam tako nadanja
izrezbarena umornom rukom prosjaka
i nisu nas razdvojiti mogli
vlakovi i čekanja
zaploviše nam oči
u nove neke beskraje
i tu nas zateče samoća
čudne neke rane
prokrvare ponovno u nama
na otkinutim stranicama vremena
ostali nam snovi razasuti
i sad uporno tragamo za njima