Ponekad ostajem nijema
za boravljajući na vlastiti dah
i zagledam se tako u daljine
koje me zovu mojim imenom
Tad me preplaši krik zalutale ptice
i sam dan svojim svitanjem
Onda potražim Tvoj znak
na nebu..zemlji...
i nađem ga u izgovorenoj riječi stranca
i bude mi dovoljno...
da krenem dalje kroz svoja bespuća