POĐI SA MNOM
Kamen na putu velik je
treba ga zaobići
sjeta u srcu teška je
hoće li već jednom otići.
Dobrotu tražimo u drugima
a ne vidimo kakvi smo mi
uzimati, a ne davati
bio je to kruh naš svagdašnji.
Život nas ponio daleko
na pašnjake prostrane
pođi sa mnom i zaboravi
tamo je dobro baš sve.
Dosta je bilo gluposti
pružimo si sad ruke mi
u spomen svega onoga
što smo zajedno voljeli.