Tugu mi opisuješ,
a znaš da se tuga
ne može opisati.
Kao ni pustoš.
Opisati se mogu mostovi.
Konjanik u sedlu.
I majska noć.
Opisati se može i oluja
kako se spušta
niz zlatne topole.
Ali se ne mogu opisati
ruke kojih nema.
Ni zvono koje ne zvoni.
Ni rano jutro
što boso kuca na prozor.
Mogu se opisati tvoji prsti
kroz jednu tihu riječ.
I miris tvog toplog čaja.
I tvoj kruh.
I tvoje brige.
I tvoj broš među grudima.
Može se opisati
i sve što kupimo od trgovaca
koji nude ljubav dužu od smrti.
Možemo opisati
i plod gorke jagode.
I prazan trg
pred rano svitanje.
Ali se ne mogu opisati
tvoje oči
dok traže put
do mog srca.
irida
bglavac
