Mrkla je noć sve je utihnulo.
samo jecaj izgubljene duše
u daljini se čuje.
Krenuh s rukama napred,
noge se miču oprezno,
polako ne želim se spotaći.
U nutrini mojoj odjekuje strah,
strah od mraka,
strah od jauka sto se čuje,
hodam dršćući kroz mrak.
Glas u daljini jeca,
u meni se nešto budi,
vuče me napred,.
Osjetih toplinu,
vidjeh plamičak ispred mene.
A, taj plamičak strah otjera,
taj plamičak ugasi mrak,
Taj plamičak je bio
samo moja želja
pomoći jauku u daljini.