Pjesma si nekad moja bila
sada se tuga u tebe slila
i dok gledam te tvoje oči
iz njih se tuga opet toči
Jesen je na tvoja pokucala vrata
moja te ruka,pod ruku hvata
vodim te u moje daljine
gledam te milo sa visine
Ne tuguj dijete moje
ja pratim sve korake tvoje
opet će sunce na tvom licu sjati
i mir ću svoj ti Ja dati
Smrt je samo stanica na putu
darovat ću ti ružu žutu
kad ona u tvojoj ruci uvene
opet ćeš s ljubavlju mislit na mene
Jer ja sam Put,Istina i Život
ja sam Svjetlo bez noći
zato nemoj biti tužna
pogledaj samo u moje oči