Ljuljaći se u gondoli glasa svog... Iz plasta kaputa prepunog dima...

Izvukoh svoj plavac... društvo drago ...bok...

Voda je puno starija od vina.. uskočih rukama u rukave...

Natokoh šešir ...zabacih šal...

Moj plavi kaput iz Verone zašumi kavanom kao val...

Ostani  još malo s pjesmom sjaj daj nam životu kratkom ...

Gospodo klanjanjam se ... do vidova...stojte mi dobro...za šankom..

U đep se mašam tražeći ključ...već se poklonim pred kvakom..

Kad zajedno s ključem ..papirić neki...“DeVeT uđi kroz balkon“...

Rukopis podvučen ženskim ružem..pisan na koljenu glatkom...

Zbrzana slova kao pred kišu... “DeVeT uđi kroz balkon“...

O nisam znao da ste Romeo...osmjehnuh se sam sebi uz naklon...

Kaput vidim ...moj je...i ključ je od brave...

A mene još kopka ...gdje li je taj balkon....