PISMO PRIJATELJU

 

ZATVARAMO  DUŠE U TAMNICE ŠUTNJE.

OKIVAMO IH LANCIMA TUGE I BOLA.

ZASIPAMO  PJESKOM VREMENA.SPALJUJEMO NEOSTVARENE SNOVE.

BJEŽIMO.

 

PRONALAZIMO RIJEČI DA OPRAVDAMO POSRNULE PRILIKE.

U TAMNOJ NOĆI MOLIMO DA SVANE NOVI DAN.

U NOVOM DANU MOLIMO BOGA DA  PROGUTA NAS NOĆ.

BJEŽIMO.

 

O VLASTITE KORAKE SAPLIČEMO SE.

MAMCIMA VLASTITIH MISLI,KAO BLESAVE RIBE – ULOVIMO SE.

 

PONIZNIM PUZANJEM DO CILJA NE STIŽEMO!!!

MOŽDA IPAK,DUŠO MOJA,TO BI HTIJELA??

SIGURNIJE JE SVE TO,ČETVERENOŠKE,S PUNO MANJE BOLA.

ISPUŠTENI IZ RUKE SIGURNE.... .... DO MAJČINE SISE,STIČI SE MORA.

 

ČETVEROKORAK,TROKORAK,DVOKORAK – HODATI KAŽU MORAŠ.

KORAK PO KORAK - DVOKORAK – SHVATIŠ – TRAG OSTAVITI MORAŠ.

KORAK PO KORAK - METAR,KILOMETAR ... ... TABANI BRIDE OD BOLA!!!

POVRATKA NEMA.

 

KORAK PO KORAK – BOL DO BOLA ... ...

SAPLIČEŠ SE,PADAŠ – U MAŠTU I SNOVE URANJAŠ.

IZ TAMNICE UMA ČUJEŠ GLAS :

DUŠO,

ZA LET  STVORENA SI

- BEZ KRILA.

 

                                                              FRODO. ( O5.09.2004. )