Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?
Ne mogu ti poslati ni jedan cvet od ovog prolenjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta.
U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra - šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.