PERFEKTNA DIKCIJA
Gledamo se tako
drvena mačka i ja.
Ćutimo.
Ona ne govori
zato što ne može,
ja ne govorim
zato što nemam kome.
Svako odćuti
svoje misli.
Ona svoje,
drvene, mačje.
Ja svoje,
ko zna kakve.
I nema nedoumica,
ni nesporazuma.
Razumemo se odlično,
ćutanjem,
drvena mačka i ja.