PER ASPERA AD ASTRA
Najdraže moje, skini okove postojanja...
sve izopačene maske materije i privida...
rastoči se u čistu esenciju ljubavi...uzmi sve
što je moje, a stvoreno da bi bilo tvoje...
zapleti prste u harfi moje duše...svakim
titrajem nježnih struna pokori moj svemir...
pogledaj me očima sjajnijim od zvijezda
bezvremenih, i voli me...ispij...ispij
kao žedne usne vodu spasonosnu...nema više zamki
na putu prema istini , na putu prema meni...
ni kamenja, ni trnja, samo duša radosna
u slatkoći čekanja...