Ne znam o čemu šuška grana
u jesen bez lišća, ko skresana?
I ne znam najlepše jezero čemu
kad živih riba nema u njemu?
U praznoj sobi za koga hitra sjaj
što na oknu prozorskom titra.
Što u ormaru haljine vise
kad nema: "Ovu? Sviđa li ti se?"
Što me ko živa gledat spopala
ta cipelica bez tvog stopala?
I za kog svira muzika vani
u ispražnjenoj pustoj dvorani?
I zar zraka ima cilj makar mali
kad nema koga da je natrag zrcali.
Na stolu meso - kruh,
šta vredi kad te ne mogu moliti:"Jedi..." ....Nedostaješ.
Na sebe se ljutim. Bezvoljno sedim.
Nesretan. Šutim.
Ne nalaze mesto telo - srce, ni ruka ruku,
ni lice lice. Kad ćeš kući doći?
Antal Hidas
bglavac
edin.kecanovic
