Oprosti Darwine
„Smrklo se lice prirode nad pojavom
čovjeka“/Ch. Darwin/
Oprosti Darwine, ne napisah Darweine,
Još pijan od znanosti nisam,
U osmom desetljeću, /neko vrijeme
Ili dob valjda, mi ote
Trenutke, ne godine,
Tek shvatih, ah strahote/
Da Tvoje misli valja čitat s odstojanja,
Ko Jesenjinove:
„Kad se gleda sučelice
Ne vidi se lice
Kad uzavre more nemilice
Brodu nema opstojanja..“
Oprosti Darwine,
Ništa se živo ne rađa od živog,
Sve živo nastaje od sitnijeh tvari,
Praha, čestice il atoma istog!
- Moja mala spoznaja Tvoju misao ne kvari.
I nije sve u broju,
Oprosti Pitagora mudri,
Već broj je u svemu
- Jutro je – probudih se u znoju
Ne žalim za onima kojih nema
TUGUJEM ZA ONIMA KOJIH VIŠE NEMA:
Heraclitus, Titus Lucretius Karr, Epicurus[1]
- Tek poneka njihova mudra u meni drijema.