Opravdanje

 

Opravdavam se često

kad moje ponašanje nema mjesto

koje mu po prirodi pripada,

pa kažem...isam imala kada

uraditi ovo, ili ono

i tako ponovo...

kao da je to moram

bilo da znam, ili neznam.

Ponekad se čovjek treba opravdati

bolje je i to, nego negodovati

tražiti „dlaku u jajetu“,

okretati leđa sebi i svijetu.

Kad god se traži opravdanje

tu je u ponašanju sumnjivo stanje.

S toga da se ne bih opravdavala

kažem jednostavo...oprosti...nisam znala.

Kad se neznanje prizna

znanje brzo zablista

otkrije svoje lice

dobije krila ptice

sve u red dovede,

a djela u ispravnost sprovede.

Tada se čovjek ne treba opravdavati

i, to je dobro znati.

He-he-he...

vidi ti nje?

Nadam se da sam se opravdala

samo sam toliko o opravdanju znala.