Bezbroj se puta okrenemo
Pogledom nešto tražimo
Bilo ostavljeno ili izgubljeno.
Zastanemo, osluškujemo
Nebi li čuli i ono neizgovoreno.
I opet krenemo, bezglavo
Gubeći iznova nešto tako dragocijeno.
Zašto, pitamo se
Ne znamo čuvati ono što imamo
Duboko u nama pohranjeno.
Odgovor leži u srcu
Što žureći ne njegujemo.
I tražimo, tražimo.....
Dok jednog dana ne ostarimo.
Tada shvatimo da nas je vrijeme pregazilo.
A ipak , još nije kasno
Da svoje iskustvo na mlađe prenesemo
Njima je potrebno..da sačuvaju...
Ono što je nekad naše bilo
Ne paženo...
Na životnom putu izgubljeno....
bglavac
edin.kecanovic
