Moje srce još tepli
oganj starega ognjišta
i vidim komoštre vise
črne od dima
u kantunu nona bičve plete
ja se k njoj stišćen
nije mi zima
Kanta nam vitar
svoje pisme lipe
i škura škripju od bure
mačak prede pod bankelon
uz nonine štorije
brzo pasivaju ure.......
U naletu vitra
slika starih dana blidi
dušu obuzima tama
kraj pustega ognjišta
luga punog
ja stojin sasvin sama.....