Hladno mi je

 dok vani nema zime

čak i sunce grije

okružena ljudima

a tako sam sama

iz njihovih očiju

ledenih i praznih

nema poziva

da im priđem

odbijaju me

gradeći zid

između nas

 

Dal je to moja hladnoća?

jesam li ja to

što vidim u njima?

Otkud onda ova tuga

taj osjećaj odbačenosti

ta želja da im priđem

da budem dio grupe

da im pripadam?

 

 Možda su tu s razlogom

da se već jednom oslobodim

prestanem biti ovisna

možda su tu da me odbace

i da se  jednom

okrenem sebi

zavolim samu sebe

da postanem

slobodna i nevezana

kao ptica na grani

vjetar u polju

 

Ostaje mi samo

da im zahvalim

te oči su moji učitelji

bez njih još bih uvijek

kaskala za gomilom

nikad ne upoznavši

samu sebe