Hladno mi je
dok vani nema zime
čak i sunce grije
okružena ljudima
a tako sam sama
iz njihovih očiju
ledenih i praznih
nema poziva
da im priđem
odbijaju me
gradeći zid
između nas
Dal je to moja hladnoća?
jesam li ja to
što vidim u njima?
Otkud onda ova tuga
taj osjećaj odbačenosti
ta želja da im priđem
da budem dio grupe
da im pripadam?
Možda su tu s razlogom
da se već jednom oslobodim
prestanem biti ovisna
možda su tu da me odbace
i da se jednom
okrenem sebi
zavolim samu sebe
da postanem
slobodna i nevezana
kao ptica na grani
vjetar u polju
Ostaje mi samo
da im zahvalim
te oči su moji učitelji
bez njih još bih uvijek
kaskala za gomilom
nikad ne upoznavši
samu sebe
bglavac
irida
edin.kecanovic
