Sretosmo se.

Upoznasmo se.

Zaljubismo se.

 

Sastajasmo se tajno,

a ubrzo i javno.

Ljubili smo se

prvo u parku,

a zatim pri

svakom koraku.

Svakoga dana naša sreća,

postajala je sve veća....i veća.

 

 

Sedam dana Sunce

ne zađe,

a između nas dvoje

dođe do svađe.

 

Rekoh ti svečano:

„Želm da te ženim“.

„Ali, tek smo se upoznali“.

rekla si pogledom snenim.

 

Rekoh ti tada,

sve što sam znao:

„Zbogom mala i ćao“

 

 

U srcu svome zapretoh tugu

i rekoh sebi:

„Naći ću drugu.“

 

Tad si se mala i ti,

pravila važna,

ali oba oka tvoja

postadoše vlažna.

Suze te male,

što se skotrljaše niz lice,

osjaćanja tvojih

bile su izdajice.

 

Pogledao sam u  te oči

suzne i snene,

 i pomislih u sebi:

„Ma, voliš ti mene.“

 

Ali da pogazim riječi svoje

nije mi se dalo,

i izgledao sam čvrst,

ali je srce zaplakalo.

 

Rastasmo se i na oči mi

ne dođe san.

O kako mi srce zaigra,

kada te ugledah sutradan.

 

Takva se sreća ne događa često

i ti i ja dođosmo

na naše staro mjesto.

 

Prihvatih tvoju

pruženu ruku,

sa nadom u ljepšu

životnu luku.