Sloboda u zatvoru

Ko je u zatvoru, upravo, nije na slobodi,

to je poznato odvajkada, da slobodu on -

nema. A da li zna, da je u zatvoru, da čami,

tamo? Reklo bi se: to je baš lako uočiti,

kriterijumi se mogu naći i u literaturi,

a i iskustveno su poznati, pa ipak, ipak,

sve je drugačije, nego što izgleda, sve,

jer ovo je jedan vešt zatvor, sa veštim,

baš veštim kreatorima, kojima je pošlo,

za rukom, da svim zatvorenicima daruju

iluziju slobode, i zatvorenici se raduju,

igraju, rade, vole i vole se, misle... sve,

kao da su slobodni, a slobodni nisu.

Tek mudriji shvate, probude se nekako,

a ono, vide - rešetke sputavaju, stežu,

sve njih, i one koji vide, i one koji ne.

A kad se shvati, tek tu leži težak početak,

da se traže načini i veštine, da se zađe,

da se izađe, pobegne, da se nadmudre

lukavi čuvari i kreatori. Nije to toliko

nemoguće, kao što izgleda, ali, rečeno je,

za početak treba shvatiti i iskreno, sasvim,

priznati: "Hej, u zatvoru sam, a želim van!"

A ko je baš zavoleo slobodu zatvora,

neka mu je, neka ostane, slobodan je,

da izabere, svoju sopstvenu neslobodu.