Nekoga moraš voljeti,

  makar i trave, rijeku, stablo ili kamen,

  nekome moraš, moraš,

  to je kao kruh, kao gutljaj vode,

  moraš dati svoje bijele oblake,

 svoje smjele ptice snova,

 svoje plahe ptice nemoći

 - negdje mora biti za njih

 gnijezdo spokojstva i nježnosti-

 nekoga moraš voljeti,

 makar i travu, rijeku, stablo ili kamen-

 jer stabla i trave znadu za samoću

- kad koraci svagda odu dalje

 premda se trenutak zaustave-

jer rijeka zna za tugu

 -samo da se nagne nad svoju dubinu-

jer kamen pozna bol

-koliko je već teških nogu

išlo preko njegovog nijemog srca-

nekoga moraš voljeti,

s nekim moraš ukorak,

istim tragom-

ah, trave, rijeka, kamen, stablo,

šutljiva pratnja osamljenika i čudaka,

velika, dobra bića

što progovore

samo kad zašute ljudi...

                                       Ivan Minatti