«Tako, ponekad,
Te reči mi dođu ko jeka...
Kad bure se spuste,
A pacovi napuste brod...
Ne brinem mnogo o njima
Vrate se s lepim danima
Pa idemo dalje i plovidba traje
Ko pre...
Al znam da
Neko to od gore vidi sve...
Povlači te konce
Igra se...
Postavi na svoje mesto
Svako dobro, zlo još pre
Sve vide oči sudbine...»