Da smo od malena navikavani, obučavani,

da bol i bolesti najpre podnosimo smireno,

najbolje i najsmirenije što sami umemo,

da se u bolovima i bolestima najpre na sebe,

na sebe oslonimo, pa tek onda, kada se baš -

mora, kada postane neizdrživo, da se obratimo

lekarima i lekovima, te medicini za pomoć...

Da nam u kasnijoj fazi, sazrevanju, objašnjavano,

da nam se kroz bolove i bolesti izlivaju, samo -

izlivaju guste, crne energije koje nosimo, negde

skirvene u sebi, koje, eto, traže da se ispolje,

kojima kucnuo čas da se razgrade, da ih nema,

da smo od tada bolove i bolesti počinjali da -

posmatramo kao izazove koje u našu korist

treba istrpeti, da smo tim junačniji, što ih sve,

skupa, smirenije možemo i umemo istrpeti,

da nam je, eh, da nam je svega toga bilo dosad,

u odrastanju i sazrevanju našem, svakako bi...

svakako bi nam neke sasvim druge, lepše ptice,

zdravstvene i medicinske, pevale uveliko danas!