Zovem te,
Dozivam te glasom beskonačne tišine.
Dozivam te tišinom zaglušujućeg vriska.
Dozivam te čitavim ovim svojim postojanjem
Dozivam te staklenim nadanjem,
Koje će se razbiti u tisuće komadića
Ako te nastavim ovako snažno dozivati!
Zovem te.
Zar ne čuješ moj glas?
Ne čuješ ga jer
Ti si izgrizao naše postojanje
Zubima očaja
I prokleo svoje uši da nikad više ne čuju
Ovu divlju vrisku otkucaja moga srce kad te ugledam...