Svaki san je jedan isti san.
Iako kroz moje snove prolazim sama, kao kroz polja makova, u toj crvenoj pustinji tvoj dah je kao topli vjetar, a sa mojih golih ramena skidaš još poneki zaostali veo nedorečenih tajni.
Kad su noć i dan spojili svoje beskrvne usne, poželjela sam se obraniti od još veće navale snova.
Blagim očima duše što vidi, odvodiš me u nasmijane dane i znam… ne znam za kraj.
Nema ga.
pjesma iz moje 1. samostalne zbirke poezije: "Sjena duše"
http://www.digitalne-knjige.com/varga.php
bglavac
irida
edin.kecanovic
