pogledaj me još jednom i ne zaboravi
tvoje sam sunce koje te grije
i prži ako zatreba
vjetar sam tvoj što lice ti miluje
i oluja s kojom se boriš u sebi
tvoja sam kiša što suze ti ispire
ali i rane koje ne možeš sam vidati
tvoja sam gorčina kad pogledaš unazad
i radost trenutka ako se samo malo opustiš
i pijesak sam tvoj među prstima
pokušaj ga zadržati on će se prosuti
tvoja sam obala kada se nasukaš
i ona oštra hrid za koju se uhvatiš
i nada ti biti mogu kad sve barke potonu
i upravljat kormilom dok ti ga izgubiš
i oko sam tvoje kad oslijepiš
uho tvoje kad oglušiš
savjest sam tvoja kad na nju zaboraviš
sve mogu ti biti osim jednoga
stvar koja se šutnuti može kad ju više ne trebaš
ni ti ne mogu biti
jer samo svoja sam
srce mi zarobiti možeš
al dušu nikada, ne zaboravi...