NE MORA BITI

   Ne mora biti

   gusta,peludno pelinasta tuga

   gorka i svakodnevna

   kao potrebni komadić kruha

   može i treba

   samo mali,plavi

   zgužvani komadić neba

   komadić,kao papirić

   nošen u džepu duše

   sto puta slučajno zaboravljen

    i sto puta

    u tom džepu

    zaboravljeno ispran...

   ne mora biti

    brazgotinom išarano srce

     kao sag prostrto svima do vrata

    čudnovata vrata

    novih svanuća

    gaženo

    bez imalo ganuća

    mogu gladna

    mogu žedna

    ali...

   Meni neba treba

   plavog,

   iz duše izvađenog

   iz srca rođenog

   komadić ko papirić

   kojeg ljubomorno držim i čuvam

   a svi pametuju

   i beskrajno se smiju,

   jer,

   ne komadić,

  treba cijelo nebo

  u dušu strpati

   imati puna usta svemira

  pa se onda hvaliti

   bogatstvom punim nemira...

   Meni toliko ne treba,

   meni samo,

  mali,plavi komadić neba

  malen

  kao papirić

  i nježan

 kao krilo

 leptirić...