Ne brini
Navikla sam
Na samoću
U zjenicama vremena
I krhotine staklenih ubrusa
Kojima povijam rane
Navikla
Na plač stare violine
U kutu svoga djevojaštva
Navikla
Na neodgovor
Na ljubavno pismo
Netom pomno napisano
Suzom zapečaćeno
Navikla
Na glasnoću tišine
I nepozvane goste
Baš kada ne treba
Navikla
Na pjesmu mjeseca
Kada ljetni lahor zavijori
Duge zastore moje čežnje
Ne brini
Navikla sam
I neće me boljeti
Kada me i ti izdaš