Stajah na obali sna zanesena,
skrivajući od drugih,svoje boli,
do mene sjedila je moja sjena
šaputajući da me još voli.
U meni rasla je plima,
vjetar mi je san krao.
Znala sam, da prošlost me ima.
Anđeo samoće ruku mi dao.
Na obali sna stajah dugo,
a onda otjerah sjene.
Šta sam mogla drugo,
dan je čekao na mene.
Otvorih svoje oči snene,
prošlost još jednom zareži.
Budućnost je čekala mene,
san mi na dlanu, sad pitom leži.