I kleči zaplakana majka podno križa
na kojem,sin njen razapet visi.
Na glavi mu kruna od trnja spletena
a iz trnja ruže cvatu
rumene ruže krvlju oblivene.
Dok crne sjene stražara
sijeku svojim mačevima
napregnutu,crnu tišinu
Za "one koji ne znaju što čine"
na križu,odbačen od ljudi
umire Čovjek.
I ne jednom
već ga bezbroj puta razpeše
tvoja oholost i moja slabost
tvoja pohota i moja zloba
moja sebičnost i tvoja zavist
tvoja zla misao imoj zao čin.
I svi mi ga svakodnevno razapinjemo
i gle,on i danas još na križu
sam samcat,za nas visi.
bglavac
irida
edin.kecanovic
