Kada oči otvorim, dotakne me zbilja,
pa se sjetim svoga, životnoga cilja:
želim biti veseo i radostan stalno,
to mogu u mašti, vrisnem trijumfalno.
Na krilima mašte, ja putujem svuda,
kud' god me ponese moja mašta luda.
Raširenih ruku, zatvorenih očiju,
moje ruke krila, maštom dobiju.
Ponekad k'o ptica letim u visine,
pa odozgo gledam brda i doline.
Ponekad sam poput, bogatog vladara,
koji svima dijeli na gomile para.
U mašti sam često, junak kakvog nema,
ili strašna neman što bezbrižno drijema.
I u mašti nikad, ne prestajem sa igrom,
zbog voljene princeze, borim se sa tigrom.
bglavac
irida
