A baš sam se htio

  upristojiti,

  udobrovoljiti,

  malo se od čarolija odmoriti,

  ono, kao,

  malo u mirovini,

  malo u hladovini

  ganjati ptice

  pčelice,

  biti malo opušten,

  i mlad..

  i vidi sad..

  sve kosti me bole

  i mišići trnu

  a nisam metereopat,

  samo ćutim,

  da netko opet hoće

  nešto moje da čačka,

  da priđe oltaru svetom

   ručicama neukim

  i lagano blatnim...

  I ne mogu, da ne poludim

  opet,

   i plamenom se naoružam,

  tek da namjere mutne

   spržim i razoružam..

  I zmaja mog dragog

  aktiviram,

   a on taman zaspao slatko..

   E, pitam se

   mogu li ja jednom

   u ovom svijetu imati mira

   i dokad će vječito netko

   sveto moje blago

  stalno i dosadno da dira?

   Još nisam pokazao tko sam

  ja,

   a nadam se i da neću,

  jer, u suštini sam

   drag,

   ali...

   mogu postati i vrag

  onaj rogati, brkati,

   crni i crveni,

  ako me se stalno čačka

   po žici duše moje,

  u kojoj najsvetije blago

   čuvam,

   i krvlju srca moga

   besmrtnoga

   branim..