Mogu pronaći znanje u knjigama, Mogu pronaći sreću u trenucima, Mogu se odvojiti od sebe i onog unutarnjeg ludila. Misli gore-dolje, okolo naokolo, posvuda su. Dolaze do mene i tvoje, njihove, vaše, svačije. Ponekad su tužne, vesele, zanimljive, nadasve drugačije. No kada uvidiš čije su čije, separiraš ih, odvojiš, seciraš, i točno znaš što je istina, a što nije. Zato laganje ne može trajati dugo, iluzije se gube, blijede, nestaju Vrijeme prođe i maske počinju da padaju. Možda bi se mogao sjetiti toga, idući puta kada mi nešto sakriješ ili slažeš. Mogao bi biti čovjek pa da mi u lice istinu kažeš. Nisam ja ni bolja, al ni lošija od tebe. Mada to nije ni bitno, jer i mi smo ti koji smo nebitni. Puno veće stvari će nam se dogoditi, kada budemo barem prividno bili slobodni.