Jedan dio mene

 protiv drugog

stalno ratuje

ne mogu biti ni ovo ni ono

ni jaka ni slaba

ni dijete ni odrasla

ni ozbiljna ni neozbiljna

jedno drugo potire

jedno drugo guši

ne da živjeti

tu je i smrt i život

tu je i strah i hrabrost

samo molim da se ujedine

da postanu prijatelji

da se priznaju međusobno

objedine suprotnosti

da budem ono što jesam

i budem  ono što nisam

dobro i zlo

ovako zaglavljene u suprotnostima

kao da me nema

kao da ne živim

kao da u meni nema nikog

a toliko ih je

samo su ušančeni,na oprezu

i svatko čeka potez drugog

da ga poklopi

da mu ne da disati

jedan bez drugog ne može

ali ni jedan s drugim ne može

stalan sukob

ili stalan mir

i to su krajnosti

čeznem za pomirenjem

ujedijenjem, mirom

koji je mir a ne samo prolazna stanica

 s koje padam u nemir

 i opet ponovo, jovo nanovo

 

Umorna sam,jako umorna

iscrpili su me

a njihov naboj ne popušta

ne nazire se kraj toj bitci

a ja hoću živjeti

hoću uživati

dok još imam snage

podnositi te proturječnosti

znam bez njih bih bila mrtva

ali ni ovako sa njima ne živim

proturječnosti,suprotnosti,krajnosti

zaustavite se negdje

smirite jezićac na vagi

dajte mi mira

mira i odmora

da se izbavim iz

vašeg zagrljaja

i uronim u mir

koji sve suprotnosti drži u sebi

i ne da im da me bole

nego da mirno leže jedna uz drugu...

 

san ili utopija,ne znam,

ali  samo o tome sanjam .